Програм ДСС-а
Политичка начела/ Национална политика/ Спољна политика/ Људска права/ Eкономска политика/ Пољопривреда/Шумарство/ Рударство и енергетика / Водопривреда /Социјална политика/ Здравствена политика/ Просвета и наука/ Култура/ Спорт/ Заштита животне средине/ Урбанизам/ Црква и држава /
Политичка начела
Наш највиши политички циљ јесте потпуни демократски преображај државе и свеукупна добробит свих њених грађана.
Политичка уверења за нас су изнад свега, изнад вођа, изнад интереса и изнад дневне политике.
Сада, после победе на савезним и председничким изборима 24. септембра 2000. и на републичким изборима 23. децембра исте године, можемо и морамо постићи демократски преображај државе и друштва, и то коренитом променом политичког и економског система.
Промена политичког и економског система ствараног на погрешним основама током више од пола века не може се извршити у кратком року, али том послу треба одмах приступити.
Први предуслов за промену политичког и економског система јесте уставна реформа, јер се тек изменом Устава Србије и Југославије могу учинити први кораци у том правцу. Зато се залажемо за расписивање избора за Уставотворну скупштину, чим се за то стекну услови.
Промена Устава Савезне Републике Југославије може се извести само уз сагласност народа Србије и Црне Горе.
Демократска странка Србије види заједничку државу Србије и Црне Горе као минималну функционалну федерацију две равноправне јединице српског и црногорског народа, као и осталих народа који су слободном вољом одлучили да живе заједно. Децентрализацијом, која је један од основних елемената наше политике, надлежности савезне државе и федералних јединица биће распоређене тако да осигурају успешно функционисање државе.
Оба устава обезбедиће државно устројство које јемчи сва политичка и људска права свим грађанима Србије и Југославије, без обзира на њихову националну и верску припадност, и њихова политичка опредељења.
Поред промене Устава, неопходна је промена свих политичких закона и осталих прописа које је донела претходна власт. Исто важи и за законе којима се регулише економски и културни живот земље. У редовном парламентарном поступку преиспитаће се сви важећи законски и подзаконски акти донети после 29. новембра 1943. године.
Нема демократије без правне државе где су закони обавезујући за све грађане. Независно судство и деполитизована администрација основни су предуслови правне државе.
Сигурну гаранцију судске независности представљају сталност и непокретност судија.
Судије, тужиоци, јавни правобраниоци, као и службеници јавне и државне безбедности, не могу припадати ниједној политичкој странци или политичкој организацији.
Припадност некој ранијој или садашњој политичкој странци или организацији не може бити ни предност ни препрека при обављању јавних функција.
Најефикаснији облик државног устројства пружа парламентарна држава чија ће влада за свој рад бити политички одговорна скупштини.
Посебним законима о кривичној одговорности носилаца јавних функција и законом против корупције биће дефинисан поступак за утврђивање одговорности министара, те виших и нижих носилаца јавних функција.
Сви носиоци изборних функција морају поднети извештај о свом материјалном стању пре прихватања функције и после престанка мандата.
Искључиви задатак оружаних снага јесте одбрана земље. Оружане снаге морају остати изван сваког политичког и идеолошког утицаја. Министарство одбране биће одговорно за њихово деловање и стајаће под пуном контролом скупштине.
Послови државне и јавне безбедности стоје изван сваког политичког и идеолошког утицаја и подлежу скупштинском надзору. Укида се политичка полиција, онаква каква је постојала за време претходних режима, а искључива надлежност државне безбедности јесу спољна и унутрашња сигурност државе.
Функционери претходног комунистицког режима не могу обављати државне функције.
Извесно време по престанку службе у полицији, полицијски службеници не могу обављати никакве функције у судству, тужилаштву, правобранилаштву и адвокатури.
Уговоре о приватизацији склопљене за време претходне власти треба преиспитати. Политички функционери и привредни руководиоци претходне власти обавезни су да поднесу податке о пореклу имовине стечене док су обављали своје функције. Сва незаконито стечена имовина треба да буде одузета и употребљена у хуманитарне сврхе.
Уверени смо да је регионално уређење државе најрационалнији нацин државног уређења. Регионалну поделу земље утврдиће Уставотворна скупштина, а приликом формирања региона водиће се рачуна о њиховим културним особеностима, историјским традицијама, природним и саобраћајним условима. Велики градови, у случају да се такво решење покаже најрационалнијим, могу представљати засебне јединице.
Надлежности региона регулисаће се Уставом и посебним законима.
Региони се према потреби могу делити на мање јединице.
Региони су административне и самоуправне јединице и не могу имати елементе државности. Прописи које доносе региони морају бити у сагласности са државним законима.
Залажемо се за јачање локалне самоуправе на свим нивоима и преношење већег дела досадашњих државних функција на регионе и мање самоуправне јединице.
Органима локалне самоуправе треба обезбедити сталне изворе прихода и пуну самосталност у располагању стеченим добрима.
Залажемо се за ревизију свих политичких процеса и процеса са политичким мотивима од 1944. године до успостављања правне државе, као и за отклањање свих правних и материјалних последица изречених пресуда. Ово би се односило и на административне казне, као и на пресуде донете у прекршајном поступку које је власт покретала због политичких активности. Ради убрзања поступка, ово се може уредити и посебним законом.
У случајевима када је то могућно, свим грађанима, установама, удружењима, Српској православној цркви и осталим верским заједницама треба вратити имовину неправедно одузету национализацијом, конфискацијом, откупом под притиском или на неки други ванправни начин. Када то није могућно, треба пронаћи најправичнији пут да се неправде отклоне.
Одлучно се противимо свим видовима реваншизма и освете над представницима претходног режима и сматрамо да је национално помирење неопходно да би се дошло до демократског друштва. То, медутим, не ослобађа кривичне одговорности и других видова одговорности оне који су народ и државу довели до катастрофе.
Кажњавање за прекршаје треба да пређе у надлежност редовних судова, а прекршаје треба кодификовати кривичним законом, чиме би се уклонила свака арбитрарност која је карактерисала прекршајни поступак у претходном режиму.
Дипломатска представништва морају пружити нашим граданима, када им се за то обрате, пуну помоћ, како у саобраћају са властима тако и при решавању проблема са којима су тренутно или трајно суочени.
Национална политика
Демократски поредак није само политички идеал, већ, како то показује трагично искуство комунистичке владавине, једина могућност да српски народ и сви грађани који живе у нашој земљи обезбеде услове за свој пуни културни, привредни, духовни и национални развитак. Демократија је за нас у подједнакој мери политички и национални циљ.
Уверени да су наши програмски и национални циљеви истоветни са историјским тежњама српског народа, ма где он живео, тежимо пуном културном, економском и духовном јединству српског народа.
Сматрамо да назив наше државе мора да садржи српско име, а застава заједничке државе треба да буде идентична републичким заставама.
Залажемо се за доследну примену Дејтонског споразума и Споразума о специјалним везама Републике Српске и СР Југославије. Свестрана економска, културна, духовна, просветна и спортска сарадња, као и сви видови повезивања са Републиком Српском, у складу са новом политичком реалношћу и у сагласности са Дејтонским споразумом, представљају један од приоритета и стратешких циљева државне политике.
Косово и Метохија, иако тренутно под незваничним протекторатом Уједињених нација, интегрални су и неотуђиви део наше земље.
Прихватајући чињенично стање као политичку реалност, залажемо се за доследну примену Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација.
Од Унмика и Кфора тражимо што хитнију примену оних делова тих докумената који се односе на обезбеђивање повратка расељених лица. Као што је већ учињено у случају расељених Албанаца, војно и безбедносно присуство УН мора омогућити повратак прогнаних Срба и свих прогнаника неалбанске народности, признавање свих њихових права, укључујући и враћање опљачкане имовине.
Од Савета безбедности захтевамо да, уместо начелних декларација, наложи Унмику и Кфору предузимање конкретних мера ради заустављања албанског терора на Косову и Метохији, чиме би се спречило даље исељавање Срба и осталог неалбанског становништва.
Имајући у виду трагична искуства с првом и другом Југославијом, одлучно се противимо свакој обнови такве државе или евентуалном стварању државних заједница са суседним народима. Истовремено се залажемо за учешће наше државе у регионалним и европским интеграцијским процесима који су у интересу српског народа.
Србима који су за време протеклих грађанских ратова били приморани да напусте своја огњишта и оду у изгнанство треба омогућити повратак у Хрватску те у Босну и Херцеговину, где им се морају обезбедити сва национална, политичка и људска права која им по међународним стандардима припадају, укључујући и враћање имовине. Онима који одлуче да остану у матичној држави треба омогућити што бржу интеграцију у нову средину и изједначити их по правима и дужностима са осталим грађанима.
Брига о српском народу који је распадом претходне Југославије остао у другим државама, насталим на простору раније државе, једна је од обавеза његове матичне државе. Држећи се принципа немешања у унутрашње послове других земаља и подразумевајући лојалност Срба држави у којој су остали да живе, српска држава обавезна је да се нормалним дипломатским путем и средствима уобичајеним у међународним односима стара о заштити њихових националних, политичких и људских права.
Посебним конвенцијама о узајамној заштити културно-историјских споменика, склопљеним са државама наследницама претходне Југославије, треба заштитити српске културно-историјске споменике, српска војничка гробља и гробове жртава из свих ратова који се налазе ван граница наше државе. Треба предузети и кораке да се културна добра која су током протеклих грађанских ратова одузета од српских културних институција врате тим институцијама.
Превазилажење разлика које су под одређеним историјским околностима настале међу различитим деловима српског народа један је од основних задатака наше националне политике. Пут за превазилажење разлика представљају Декларација коју су донеле Демократска странка Србије и Народна странка Црне Горе 1993. године, Декларација коју су донеле Демократска странка Србије и Српска народна странка Црне Горе 1997. године и Протокол о сарадњи са Српском демократском странком из 2001. године. Ови споразуми представљају интегрални део програма Демократске странке Србије.
Уставом и законима биће регулисано учешће дијаспоре у политичком, економском, и друштвеном животу матице. Сарадња са дијаспором једно је од средстава успостављања националног јединства.
Ниједан део државне заједнице не може се отуђити од државне целине, као што се не може ни разменити са другом државом, без пристанка народа који живи на тој територији.
Један од основних циљева националне политике јесте духовна обнова српског народа и јачање његове историјске самосвести да би се што пре отклонили духовна пустош и национална равнодушност, као последице дугогодишње комунистичке владавине и заблуда југословенства. Због тога се залажемо за обнову рада старих и оснивање нових националних и културних организација које ће радити у том правцу.
Национално васпитање саставни је део образовног процеса у основној и средњој школи, као и у предшколским установама. Приликом доношења програма националног васпитања треба се држати утврђених научних чињеница и јасно га одвојити од свих видова идеолошке индоктринације. Иста права у подједнакој мери морају уживати све националне заједнице у држави.
Српској православној цркви припада значајна улога у националном васпитању и духовној обнови српског народа и зато она треба да заузме оно место у српском друштву које је имала током историје, пре него што ју је комунистичка владавина потиснула. Остале верске заједнице имају једнако право на испољавање и неговање своје традиције и духовности.
Мањинским заједницама у нашој држави припадају сва права која су им призната међународним правним актима, као и сва права већ стечена током живота у нашој држави.
Све мањинске заједнице равноправне су и ниједна не може претендовати да ужива већа права од других, без обзира на своју бројност
Спољна политика
Осетљива геополитичка позиција наше земље, чињеница да српски народ живи у неколико држава и тешко наслеђе претходних режима налажу вођење спољне политике која се мора одликовати мудрошћу, вештином и високом професионалношћу.
Цињеница да је Југославија европска држава упућује нашу државу на што тешњу сарадњу са европским државама, учешће у раду европских организација и укључење у европске интеграционе процесе, с крајњим циљем да наша земља постане равноправан члан Европске уније.
Југославија се залаже за свестрану сарадњу са свим суседима, уз узајамно поштовање граница и немешање у унутрашње послове других држава.
Као балканска и средњоевропска држава, наша држава има своје првенствене интересе на Балкану и у средњој Европи. Својим положајем она је упућена на све видове привредне, културне и спортске сарадње са свим балканским и средњоевропским земљама. Водећи рачуна о својим потребама и интересима, наша држава мора учествовати у балканским договорима и разговорима, као и у неопходним интеграционим процесима на Балкану.
Будући да је то у заједничком интересу, желимо сарадњу са свим државама наследницама претходне Југославије. Та сарадња треба да се одвија и са свим осталим државама у региону, уз узајамно настојање да се превазиђу ранији неспоразуми.
Као чланица Уједињених нација, наша држава залаже се за мирољубиво решење свих спорова који могу да угрозе мир и безбедност у региону.
Један од непосредних спољнополитичких задатака који стоји пред нашом дипломатијом јесте обезбеђење повратка земље у међународне организације у које се, после промена од 5. октобра 2000. године, још није вратила.
Сарадња са Међународним монетарним фондом и учешће у раду свих светских, а посебно европских организација, као што је Организација за европску безбедност и сарадњу, неопходан је услов успешне спољне политике.
Иако је Међународни кривични суд у Хагу више политичка него правна институција, и лако га је претворити у инструмент политике великих сила, сарадња са Трибуналом представља нашу међународну обавезу која се не може избећи. Међутим, ова сарадња треба да буде законом регулисана и узајамна, везана за појединачне случајеве, уз пуно поштовање националног достојанства. Залажемо се за пуну парламентарну контролу спољне политике
Људска права
Људска права и људско достојанство јесу неотуђиви, припадају сваком појединцу и чине темељ државне заједнице. Уставом ће се подробно уредити сва јемства људских права и ниједна грана власти не може да их укине, суспендује или произвољно тумачи.
Сви грађани пред законом морају бити једнаки, без обзира на пол, расу, националну припадност, вероисповест, језик, имовно стање, неко лично својство или политичка уверења.
Нико не може бити лишен легално стеченог држављанства, уколико то сам не затражи.
Лична слобода, тајна писма, тајност телефонских разговора и неограничена слобода кретања гарантовани су Уставом.
Сваког грађанина мора штитити претпоставка невиности све док се, у законом предвиђеном поступку, не докаже његова кривица.
У кривичном поступку мора бити поштовано начело забране самовољног лишавања слободе. Самовољно лишавање слободе представља кривично дело.
Грађани имају сва овлашћења да штите своја права свим законом предвиђеним средствима.
Истражни органи не могу примењивати никакав вид тортуре. Примена тортуре, пре или приликом истраге, као и током издржавања казне, представља кривично дело.
Притвор до покретања истраге не може трајати дуже од 24 часа, а осумњичени или окривљени мора имати право на телефонски позив.
Сиромашним грађанима држава мора обезбедити правну помоћ и заштиту. Сви грађани имају право на непристрасно, законито и ефикасно суђење.
Државни службеник за којега се установи да је злоупотребио или прекорачио своја овлашћења, и тиме повредио људска права, биће одмах удаљен са дужности и позван на одговорност.
Ширење националне, расне или верске мржње и нетрпељивости представља кривично дело.
Смртну казну треба укинути.
Залажемо се за слободно, непристрасно и потпуно информисање, као и за слободно изражавање мишљења речју, написом, музичким, филмским и видео записом или цртежом.
Агенције, новине, радио и телевизија и сва друга средства информисања која се делимично или у потпуности финансирају из државног буџета дужна су да благовремено извештавају о политици државних органа, али и о свим релевантним политичким ставовима, без обзира на то да ли су ти ставови сагласни или у супротности са државном политиком.
За време изборне кампање, државни медији су дужни, под потпуно равноправним условима, да обезбеде заступање различитих и супротних политичких мишљења.
Неприкосновена су права на мирно окупљање, слободу говора и јавног иступања, слободу удруживања, савести, вероисповести и избор позива и занимања.
Приватна својина неприкосновена је и заштићена законом. Стицање приватне својине не може се ничим ограничити.
Eкономска политика
Оздрављење и стабилност националне привреде најпречи су циљеви економске политике за коју се залажемо.
Привредни преображај друштва може се извести само коренитом променом привредног система, финансијском стабилношћу и стабилизацијом цена, денационализацијом, приватизацијом друштвене својине и променом финансијске и пословне структуре предузећа и банака.
Нови привредни систем наше државе засниваће се првенствено на приватној својини, а потом и на државној и задружној, као и на на слободном тржишту рада, капитала, робе и услуга, уз пуну правну и пословну сигурност.
Убеђени смо да нема богате државе без богатих грађана.
Пореска обавеза треба да буде општа, уз селективну примену олакшица стимулативних за привредни развој.
Привреду треба ослободити социјалне улоге коју је доскора имала а коју на себе мора преузети држава.
Порески прописи моћи ће да се мењају само законодавним путем. Ниједан порез неће моћи да се уведе или повећа без одлуке Скупштине или одговарајућег представничког тела.
Морамо темељно изменити фискалну политику земље, при чему за узор треба узети порески систем Европске уније.
Државни буџет јединствен је за целу државу. Једанпут годишње доноси га Народна скупштина у облику закона. Евентуални ребаланс буџета јесте законска мера.
Један од услова оздрављења националне привреде јесте смањење државног апарата.
Монетарни систем треба да се заснива на независној Народној банци и пословним банкама. Основни циљеви монетарне политике су здрав и конвертибилан динар, привреда без инфлације, контрола и одржавање стабилног нивоа девизних резерви.
Народна банка независна је од државне власти, а гувернера бира Скупштина.
Платни промет треба укључити у пословне банке.
Економски односи са иностранством морају почивати на отвореној, извозно оријентисаној привреди и активном укључивању у међународне економске токове.
Треба подстицати страна и домаћа улагања. Ограничења за страни капитал могу се увести само када је реч о предузећима од стратешког интереса.
Витални циљ привреде јесте укључивање наше земље у Светску трговинску организацију, Европску унију, Међународни монетарни фонд, Светску банку и друге међународне финансијске и трговинске организације и институције.
Тржиште рада треба организовати по узору на развијене тржишне привреде.
Настојаћемо да се приватизација изврши без одлагања, уз поштовање принципа економске рационалности, али такође и социјалне правде и сигурности.
Преиспитаће се сви случајеви злоупотреба у досадашњем процесу приватизације.
У поступку будуће приватизације водиће се рачуна о дуговањима државе према грађанима. Процес приватизације засниваће се на интересима оштећених девизних штедиша и старих власника, потребама раздужења према иностранству, попунама пензионих фондова и учешћу запослених. Одлучујућу улогу у приватизацији имаће изабрани државни органи.
Стимулативним пореским системом подстицаћемо развој приватног предузетништва.
Залажемо се за праведно и максимално могуће обештећење свих штедиша које су опљачкале државне, парадржавне и приватне банаке.
Посебну пажњу посветићемо политици регионалног развоја Србије и отклањању неравномерности у развоју појединих региона, што подразумева одговарајуће регионално планирање. У будућој регионално уређеној држави основаћемо посебне фондове за мање развијене делове региона.
Залажемо се за доношење посебног програма ублажавања и отклањања незапослености, између осталог и путем преквалификације и доквалификације.
Туризам је важна извозна делатност и може знатно допринети развоју укупне привреде у нашој земљи. Зато се залажемо за повратак наше земље на међународно туристичко тржиште и истовремено даље јачање домаћег туризма.
Туризам великих градова, планински, сеоски, поморски, бањски, транзитни и речни, наутички туризам, као и туризам везан за посебна интересовања, попут лова и риболова, сезонски и еко-туризам сматрамо најважнијим видовима нашег туризма који треба развијати подстицајним економским и финансијским мерама.
Пољопривреда
Пољопривреда треба да има приоритет у оквиру стратегије целокупног економског развоја земље с обзиром на учешће у укупном друштвеном производу, природне и производне потенцијале.
Производња, промет и прерада пољопривредних производа морају се либерализовати. Пореском и кредитном политиком, као и усмереним субвенцијама, подстицаће се и штитити домаћи пољопривредни произвођачи.
Производња и продаја пољопривредних производа морају бити правно заштићени, што захтева измену важећих законских прописа.
Залажемо се за чвршће повезивање примарне пољопривредне производње са прехрамбеном индустријом и другим индустријским гранама заснованим на пољопривредним производима. Индустрију треба усмерити ка подстицању домаће пољопривредне производње.
Морају се створити услови за ревитализацију села као носиоца пољопривредне производње, што значи јачање пољопривредног газдинства, боље услове за живот и рад на селу и заустављање миграције становништва из села у град.
Залажемо се за дефинисање статуса пољопривредних произвођача и њихову професионализацију. Професионални статус пољопривредника представљао би привилегију, али и њихову обавезу на продуктивно, рационално и тржишно оријентисано привредивање.
Дефинисањем статуса пољопривредних произвођача били би створени повољнији услови за формирање квалитетних здравствених и пензијских пољопривредних фондова.
Држава мора пронаћи мере за укрупњавање пољопривредних поседа, финансијску подршку пољопривредним произвођачима, благовремено снабдевање репроматеријалом и техником те стварање услова за технолошко, материјално и биолошко интензивирање пољопривредне производње.
Прехрамбена сигурност земље мора се заснивати на властитим ресурсима и стабилном тржишту основних пољопривредних и прехрамбених производа.
Посебно се залажемо за подстицање веће финализације пољопривредних производа, стимулацију извозно оријентисаних производних програма, реформу пореске политике, стабилне и реалне паритете цена и кредитирање пољопривредне производње под условима који ће уважити биолошке специфичности ове производње.
Неопходно је консолидовати домаћу индустрију пољопривредне механизације.
На републичком нивоу треба обновити аграрну банку која би омогућила концентрацију капитала из пољопривреде и повољним кредитима усмеравала га у пољопривредну производњу.
Реални извори за кредитирање и подстицај пољопривредне производње треба да буду и комерцијалне банке, пољопривредни фондови који ће се створити на основу наплаћених царина и акциза остварених приликом увоза пољопривредних и прехрамбених производа, затим средства штедно-кредитних пољопривредних задруга и средства која ће потицати из страних улагања у пољопривреду.
Аграрну политику треба ускладити са одредбама и начелима Светске трговинске организације.
Залажемо се за оснивање националне агенције за повећање аграрног извоза која ће земљи омогућити да постане нето извозник хране.
Водићемо политику добијања реалних преференцијала од Европске уније, то јест повлашћеног статуса за извоз аграрних производа.
Посебно треба стимулисати развој сточарске производње, као вишег нивоа реализације примарне пољопривредне производње.
Држава има обавезу да створи квалитетну стручну и инспекцијску пољопривредну и ветеринарску службу.
Ради заштите домаће пољопривредне производње, као и очувања свеобухватног здравственог стања нације, залажемо се за забрану увоза и производње генетски модификоване хране.
Подстицаћемо оснивање и формирање интересних организација пољопривредних произвођача као што су задруге, производне и робне асоцијације.
Нарочито се залажемо за афирмацију и реформу задружног покрета и аутентичног задругарства које је у традицији нашег народа. Задруге ће бити носиоци економског, социјалног и културног напретка сеоских средина и моћи ће да остваре знатан утицај на креирање аграрне политике и сузбијање монопола на тржишту пољопривредних производа.
Шумарство
Шумски екосистеми представљају стратешки природно обновљиви ресурс од којега у великој мери зависи опстанак и развој наше земље.
Шумски екосистеми морају бити међу приоритетима сваке владе, јер као главни произвођачи кисеоника, са великим утицајем на режиме отицања и задржавања вода, са својим заштитним, климатским, естетским, рекреативним, туристичким и другим функцијама, чине основ здраве средине и квалитетног живота.
Поред немерљивих еколошких функција, од подједнако великог значаја је и економска функција шума, с обзиром на то да дрвна маса представља незаменљиву сировину за даљу механичку и хемијску прераду која запошљава знатан део радне снаге.
На читавој територији наше државе треба водити јединствену шумарску политику.
Закони, прописи и стандарди у области шумарства и ловства морају се доносити по угледу на прописе Европске уније и у сагласности са Декларацијом УН о животној средини и развоју – ЦИТЕС, Бернском, Бонском и Париском конвенцијом.
Брига и управљање шумским богатством захтева стварање јединствене банке података о шумама наше државе.
Реорганизација шумарства и ловства мора се спровести на тржишној основи, при чему ресорни државни органи морају задржати контролну функцију.
Уређивање и одржавање шума мора бити главни инструмент управљања шумским ресурсима да би се обезбедила трајна функционална добит у складу са стратегијом развоја и очувања биодиверзитета.
Побољшање постојећег стања шума треба заснивати на научној основи.
Задатак државе је да субвенционише нова пошумљавања, изгради саобраћајнице које ће олакшати газдовање шумским комплексима и обезбеди неопходну заштиту и контролу.
Посебно инсистирамо на адекватном управљању заштићеним областима и националним парковима, као важним пределима геолошког и биолошког диверзитета. Доношење ефикасних закона о заштићеним областима обезбедице њихово одржавање и развој.
Нове заштићене области створићемо у сарадњи са релевантним државним факторима и локалним привредним инстутуцијама на еколошки и привредно оправдан начин.
Поједине фазе у газдовању шумама треба препустити приватницима, али под условима које одреди држава.
Подржавамо и подстичемо све научно-истраживачке и едукативне активности у области шумарства и ловне привреде.
Поуздано и ефикасно функционисање и складан развој енергетике основни су услови опоравка и даљег развоја привреде и друштва у нашој држави.
Основни циљ енергетске политике јесте рационално и поуздано снабдевање енергијом. Овај циљ може се постићи само усклађеном политиком развоја енергетике, рударства и геолошких истраживања која узима у обзир неминовне промене у преструктурисању привреде и друштва, расположиве домаће енергетске потенцијале, повећање ефикасности производње и потрошње енергије, рационално коришћење свих енергетских извора, комплементарне опције за недостајуће енергенте, као и унапређење постојећих и увођење нових технологија и достигнућа.
Енергетска политика у нашој држави мора бити у складу са тенденцијама развоја енергетике у свету, а посебно у домену повећања енергетске ефикасности и процена будућих потреба за енергијом. Управљање потрошњом укупне енергије ради штедње и рационалног коришћења енергије, то јест усмеравања потрошача на расположиве видове енергије, важан је сегмент националне енергетске политике. Успостављање тржишне политике цена појединих видова енергије довешће до реалнијих нивоа и међусобних паритета, што ћемо обезбедити јасно дефинисаним мерама и инструментима.
Развој и облици експлоатације рудног блага и енергетских система за последицу не смеју имати угрожавање животне средине и исцрпљивање домаћих енергетских ресурса.
На основу досадашњих процена, поред даљег истраживања и експлоатације енергетских минералних сировина (угаљ, гас, нафта), као и неких металичних минералних капацитета, значајни развојни потенцијал лежи у експлоатацији широког спектра неметаличних минералних сировина и сировина за добијање грађевинског материјала као што су: керамичке и ватросталне глине, кварцни песак, магнезит, цементне и опекарске сировине и друго. Истраживању и експлоатацији подземних вода (вода за пиће, термо-минералне воде), а посебно оних које су носиоци геотермалне енергије, у наредном периоду треба нарочито пружити подршку.
Планиране развојне активности засниваћемо на увиду у целину резултата научних истраживања у свим областима рударства и енергетике, укључујући и алтернативне изворе енергије. Истраживања ћемо усмерити ка максималној валоризацији енергетских ресурса и развоју технологија за експлоатацију и оплемењивање домаћих енергетских ресурса (угља, биомасе, индустријског отпада, хидропотенцијала).
Наш циљ је и замена увозних течних и гасовитих горива домаћим горивима, развој технологија за сагоревање ложних угљева и унапређење метода и поступака за анализу и повећање ефикасности рада енергетских постројења и уређаја.
Наша енергетска политика посветиће посебну пажњу значају и улози електропривреде јер она, заједно са производњом угља, у укупној производњи примарне енергије учествује са више од 80 процената.
Унапредићемо ниво организовања електропривреде, како на нивоу руковођења и одржавања, тако и на нивоу развоја електроенергетског система.
Либерализација тржишта електричне енергије имаће одлучујући утицај на промену досадашње структуре електропривреде.
Заостајање у развоју машиноградње и инжењеринга, као и пројектовања у области енергетике, превазићи ћемо одговарајућим подстицајним мерама.
Нову политику у енергетици и рударству оствариваћемо уз интензивно учешће приватног сектора и она ће бити прилагођена условима слободног деловања тржишта, уз давање концесија за експлоатацију.
Улога државе биће ограничена на заштиту домаћег енергетског система и царинску политику увоза.
Значајну улогу у планирању и спровођењу наше енергетске политике имаће локални органи власти, који ће створити локалне и регионалне енергетске и водопривредне системе.
Успешно спровођење енергетске политике захтева институционално и власничко преструктурисање овог сектора, увођење пореских олакшица и повољних кредита за примену нових технологија, осавремењавање законске регулативе, као и бољу информисаност и већу образованост кадрова.
У оквиру целовитог програма развоја водопривреде основни стратешки циљ нам је рационално коришћење водних добара, унапређење животне средине и заштита природе.
Напустићемо досадашњи централизовани модел управљања и посветити се редефинисању општих интереса у водопривреди, промени власничких односа и увођењу тржишних принципа. Неопходни су нам децентрализација управљања водним добрима и реорганизација државне управе.
Јавноправну функцију државе, као носиоца националног суверенитета, усредсредићемо на заштиту и рационално коришћење водних ресурса, а економску улогу ограничити на валоризацију тих добара. Средства остварена њиховим коришћењем усмерићемо ка даљем развоју водопривреде и животне средине.
Водно законодавство донећемо у функцији усвојене стратегије развоја водопривреде. Радићемо на законским решењима која ће јавноправну функцију управљања водним режимом, засновану на непрофитабилној основи, раздвојити од економски заснованих привредних активности у области коришћења водних добара.
Реорганизоваћемо водопривреду на начин који ће обезбедити ефикасно управљање режимом вода и њен развој у условима територијалне и функционалне децентрализације.
Опште државне интересе раздвојићемо од привредних активности. Јавни државни интерес оствариваћемо преко министарства надлежног за послове водопривреде, државне агенције за воде и хидрометеоролошке службе.
Децентрализацију управљања водама спровешћемо преко јавних агенција које ћемо оснивати по територијалном принципу у оквиру водних подручја.
Таквим агенцијама даћемо знатну финансијску аутономију у утврђивању и наплати прихода од коришћења водних добара, као и трошења ових средстава на унапређење ресурса и животне средине у одређеном подручју.
Коришћење водних добара установићемо на тржишним принципима, уз корективну улогу државе у оквирима укупне развојне и социјалне политике.
Власништво над водопривредним објектима и системима морамо променити, јер њихов значај и функција излазе из оквира јавних интереса. Најчешће коришћен модел биће нам предузећа са акционарским капиталом.
Квалитетне и реалне водопривредне планове засниваћемо на примени савремених технологија и развоју информационог система у водопривреди. Залажемо се за водопривредне програме са реалним роковима, чију би реализацију било могуће пратити по оствареним утицајима на животну средину и по економским ефектима.
Наша социјална политика заснива се на уверењу да преображај друштва и уобличавање демократског поретка морају почивати на начелима социјалне правде. Свим члановима заједнице морају бити пружене могућности за лични развој, образовање, стварање породице и квалитетне услове живота.
Држава је дужна да свим грађанима пружи социјалну сигурност. Настојаћемо да се сваком грађанину обезбеди могућност коришћења основних услуга - здравствених, образовних, културних, као и социјалне заштите и исплате пензија. У погледу коришћења ових услуга, сви ће грађани бити једнаки.
Радно, социјално и друго законодавство из ове области обезбедиће право на рад и правичну зараду од рада. Њиме се такође имају уредити: безбедни и здрави радни услови, право на зајамчену накнаду за рад, право на слободну индивидуалну и колективну погодбу, право на слободно организовање у синдикате и задруге, право на штрајк, на плаћени одмор и плаћене празничне дане, право за запослене жене и, нарочито, право мајки на посебну заштиту, право хендикепираних лица на радно оспособљавање и професионалну и социјалну рехабилитацију, као и право на пензијско осигурање и обезбеђивање материјалних услова за живот. Ова права не могу бити ускраћена ниједном грађанину.
Синдикати се морају организовати слободно и потпуно независно од државе ради заштите и заступања економских и социјалних интереса својих чланова, и не могу служити у друге сврхе.
О интересима привредних грана и сталежа водиће рачуна коморе (индустријске, трговачке, занатске, радничке, пољопривредне, лекарске, адвокатске, инжењерске и друге). Коморе ће се организовати као самоуправне установе.
Социјалном заштитом решаваћемо проблеме социјално угрожених лица, као и лица која су се нашла у невољи стицајем околности. Задатак социјалне заштите биће и то да отклања негативне последице доскорашње рђаве управе државом.
Средства за социјалну заштиту обезбедићемо из државног, регионалног и општинског буџета, као и од прилога невладиних организација.
Социјална сигурност обухватаће право свих грађана без разлике на здравствену заштиту, материјалну помоћ, пензијско и инвалидско осигурање, накнаду за време незапослености, заштиту деце и омладине и заштиту инвалидних лица.
Пензијско, инвалидско и здравствено осигурање уредићемо као самосталан финансијски систем. Фондови ће бити ван домашаја политичких чинилаца и под сталном јавном контролом.
Залажемо се за то да се Фонду пензијског и инвалидског осигурања врате средства и непокретности одузимани у дугом периоду и трошени у ненаменске сврхе.
Неопходно је без икаквог повлашћивања регулисати и изједначити статус свих бораца.
Посебно се залажемо за уобличавање целовитих програма за хитно и трајно решавање проблема избеглица.
Залажемо се за развијање свих савремених облика и установа дечије заштите. Те установе треба да буду приватне, с тим што је држава дужна да их подстиче и помаже. Такође се залажемо за увођење олакшица произвођачима дечије одеће и обуће, школског прибора, играчака, хране и осталих дечијих потрепштина, што важи и за трговце овом робом.
Посебну пажњу посветићемо породици, која је темељ друштва и државе. Социјална сигурност и заштита неопходне су у свим случајевима нарушавања породичног живота и породичне целине. Деца, самохране мајке, незапослени и остарели родитељи не смеју трпети последице свог материјалног и друштвеног положаја.
Жељено родитељство представља здраву основу за нормалан породични живот. Родитељи треба слободно да одлучују о броју деце и заједнички сносе одговорност за њихово подизање и васпитање.
Морају бити укинути сви облици дискриминације међу половима. Женама се мора гарантовати право на запошљавање под једнаким условима, право на образовање, рад и напредовање у служби, као и сва права у области материнства.
Залажемо се за изједначавање статуса мајки које нису у радном односу са статусом запослених мајки.
Мерама заштите и социјалним осигурањем, поред запослених, биће обухваћени сељаци који живе од рада на својим малим пољопривредним поседима, затим ситне занатлије и мали трговци. Поред тога, неопходно је обезбедити законску заштиту минимума земљорадничког поседа.
Без одлагања приступићемо поправљању катастрофалног стања у области становања, по угледу на поступак у развијеним европским земљама. Нарочиту пажњу поклонићемо онима који своје стамбено питање нису могли решавати у претходном режиму, затим младим брачним паровима и младим људима који почињу самосталан живот, подстанарима, као и избеглицама.
Адекватна и потпуна здравствена заштита свих грађана, по узору на искуства развијених здравствених система у свету, циљ је наше здравствене политике.
Доношење закона о потпуној здравственој заштити подразумева и бесплатну здравствену заштиту за угрожене категорије становништва.
У обезбеђењу основне здравствене заштите треба подједнако да учествују државне и приватне здравствене установе.
Квалитетне приватне ординације, амбуланте, поликлинике и клинике, болнице и санаторијуми треба да се оснивају уз повољне кредитне и пореске олакшице. Државне стационарне установе користиће сви лекари, на основу позитивних законских прописа.
Закон о лекарској комори неопходан је за спровођење промена у организацији здравствене службе. Лекарска комора утврђиваће критеријуме за специјалистичке службе и стицање права на лекарску праксу, те давати стручно мишљење приликом отварања приватних зравствених установа.
Лекарска комора мора у одређеним временским интервалима да обавља проверу знања (потврђује лиценце) и етичност поступања лекара.
Законски ћемо регулисати промет и продају лекова и на тај начин спречити употребу фармацеутских препарата који нису регистровани у свету.
Средства утрошена на здравствену заштиту рачунаћемо као пореску олакшицу.
Средства Завода за здравствено осигурање морају се користити ефикасно, што ћемо остварити захваљујући постепеној децентрализацији функција осигурања и новим начинима уговарања услуга између Завода и здравствених установа. Установићемо листу минималних услуга које ће бити покривене осигурањем (право на основну здравствену заштиту) и прецизирати методе израчунавања трошкова здравствених услуга.
Примарна здравствена заштита, запостављена и осиромашена, биће заштићена и оспособљена да поднесе највећи терет потреба за здравственим услугама.
Променом уписне политике на медицинске факултете и у медицинске школе, као и политике доделе специјализација, смањићемо број незапослених лекара и надокнадити недостатак медицинских техничара. Расположиви и нови медицински кадрови биће правилније географски распоређени, у складу са потребама свих медицинских установа.
Утврдићемо приоритете за капиталне инвестиције у објекте и опрему медицинских установа како би инвеститори и донатори који желе да допренесу развоју здравства у нашој земљи знали где је за нас најкорисније да улажу.
Донације и хуманитарна помоћ морају се користити за унапређење и развој система здравствених услуга, у складу са нашим приоритетима.
Рационализација и ревитализација фармацеутске индустрије морају бити законски регулисане у погледу контроле квалитета, политике цена и прописа о употреби генеричких лекова.
Неопходни лекови морају се куповати од домаћих произвођача како би се домаћој фармацеутској индустрији обезбедио прилив свежег капитала.
Нерационална и неадекватна потрошња лекова морају се сузбити утврђивањем терапеутских протокола.
Рекламирање пружања здравствене помоћи преко средстава јавног информисања, а нарочито делатности које се баве пружањем помоћи на немедицински нацин, морају се забранити.
Заштита деце и трудница мора бити свеобухватна да би се омогућило повећање наталитета те побољшао квалитет заштите новорођенчади и породиља.
Образовни процес у целини, од основне школе до универзитета, мора бити ослобођен сваке идеологије.
Најпречи циљ образовне политике наше државе јесте искорењивање неписмености.
Основно образовање мора бити обавезно и апсолутно бесплатно, укључујући уџбенике и наставна средства. Неопходно је уједначавање програма и уџбеника у свим српским школама.
Ради духовне обнове и ширења опште културе, ученицима треба током школовања омогућити основно верско образовање. Веронауку у школе треба увести као факултативни предмет.
У изради наставних планова и програма, сем стручних форума, требало би да учествују и савети родитеља.
Темељно упориште образовног система треба да буде мрежа средњих и стручних школа, где би се обављала селекција најспособнијих за упис на више школе и универзитете.
Високошколска мрежа мора да буде усклађена са потребама друштва и могућностима привреде. Залажемо се за смањивање броја универзитета, с тим што би се успоставила квалитативна уједначеност и утврдили виши научни и наставни стандарди.
Прилози универзитетима и научним установама биће ослобођени пореза, а све врсте завештања изузете од дажбина и наследне таксе.
Држава мора да обезбеди средства и изради програм за школовање најдаровитијих ученика и студената.
Посебну пажњу посветићемо образовању деце ометене у физичком и менталном развоју како би била оспособљена за достојанствен живот у заједници.
Теолошки факултет треба вратити у окриље Београдског универзитета.
Залажемо се за отварање приватних школа, уметничких академија и универзитета.
Приватним школама даћемо широку слободу утврђивања планова, програма и календара рада, с тим што ће државна инспекција имати увид у њихово делање, а испитни захтеви биће уједначени.
Мањинским заједницама ће у државним школама бити омогућено основно и средње образовање на матерњем језику.
Универзитети и остале научне установе треба да имају пуну аутономију, што искључује сваки вид државног, идеолошког или политичког утицаја на научно-наставне садржаје. То се односи и на научни рад на државним и приватним универзитетима, као и у осталим научноистраживачким институцијама.
Настојаћемо да обезбедимо пуну законску потпору за подстицање развоја интердисциплинарних студија и јачање међуфакултетске и институтске сарадње.
Сматрамо да ради бржег духовног и технолошког напретка нашег народа и државе САНУ, Матица српска и све остале високообразовне и научне установе које испуњавају високе научне и образовне стандарде треба да добију статус институција од посебног националног значаја.
Залажемо се за успостављање законских оквира који ће омогућити пуно укључивање научних института у едукативни процес и ближу сарадњу са универзитетом.
Утврдићемо националну стратегију развоја врхунске науке и технологије како би се земљи омогућило да боље предвиђа своје потребе у будућности и на њих спремније реагује.
Успоставићемо везу између индустрије и универзитета и помагати предузећима да добре идеје претворе у комерцијалне производе. Пажњу нарочито ваља обратити иновацијским и проналазачким активностима у областима информативних технологија, телекомуникација и технологија које не угрожавају животну средину и не доприносе нерационалном исцрпљивању природних ресурса.
Залажемо се за настављање и интензивирање билатералне и међународне сарадње, за координацију научних пројеката и развој нових технологија.
Полазећи од чињенице да без развоја науке не може бити ни привредног развоја, држава ће, одговарајућим финансирањем из буџета, обезбедити да најспособнији научни радници не напуштају земљу због плата и услова рада.
Залажемо се за систематско неговање културних тековина српског народа. Националне мањине имаће сва права и могућности да чувају и развијају сопствене културне традиције и посебности.
Споменици културе и уметничко благо биће под заштитом државе, а уништавање и угрожавање културног блага сматраће се кривичним делом.
Залажемо се за враћање угледа и ауторитета културним и научним установама од националног значаја, као што су универзитети, САНУ, Матица српска, Српска књижевна задруга, Народно позориште, Српско народно позориште у Новом Саду, Народни музеј, Архив Србије или Архив Југославије. Ово је могуће једино ако се искључе сви облици политичког условљавања и уколико извори финансирања буду независни од идеолошко-политичких чинилаца.
Држава ће се постарати да наша културна традиција, научне тековине и уметничке вредности буду на достојан начин представљене у свету.
Систематски ћемо се борити против повлађивања рђавом укусу и свих облика шунда у културно-уметничкој делатности.
Држава ће пружити подршку удружењима и организацијама које негују изворно народно културно и уметничко стваралаштво.
Култура ће се финансирати из државног буџета и приватних извора.
Мерила за финансирање из буџета биће заснована на стручности, уметничкој вредности и националном значају.
Сви приватни доприноси - доброчинства, задужбине, нови и обновљени легати, подстицаће се пореским повластицама.
Приватна лица и различита удружења моћи ће да оснивају културне установе, а сва таква улагања биће ослобођена пореза.
Позоришта, библиотеке, издавачка предузећа, изложбене галерије и концертне дворане моћи ће да буду државни или приватни, док филмске компаније, књижарска и биоскопска мрежа треба да остану у искључивом домену приватне иницијативе.
Апсолутно се противимо сваком облику политичке или идеолошке цензуре у просветним, научним и културним установама.
Држава ће подржавати уметничка удружења и обезбеђивати социјално и пензијско осигурање самосталних уметника.
Залажемо се, пре свега, за свестрани физички развој деце и омладине у школама, за ширење мреже аматерског спорта, унапређење спортских клубова и објеката, као и за заштиту права и материјалног положаја спортиста.
Подстицаћемо формирање професионалних спортских савеза, асоцијација и установа, који морају бити ослобођени државног и идеолошког туторства, као и за оснивање самосталних синдикалних асоцијација професионалних спортиста које би се бринуле о правима и интересима спортиста за време и након окончања спортске каријере.
Спорт ће се финансирати из државног буџета и приватних извора. Средствима из буџета финансираће се масовна физичка култура и врхунски спорт.
Донације приватних лица уживаће пореске олакшице.
Физичко васпитање у нашим школама мора добити већи значај, број часова треба повећати и развити систем спортских такмичења. Залажемо се за увођење спортских одељења, у којима би распоред часова и наставни план и програм били прилагођени спортским активностима ученика врхунских спортиста.
За спортисте савезног и међународног разреда пријемне испите за факултете треба прилагодити њиховим обавезама везаним за тренирање и такмичења, што такође мора важити и за студирање и испитне рокове.
Врхунски спорт треба помоћи и путем пореске политике. Спортска опрема неопходна за развој врхунског спорта треба да добије царинске олакшице.
Део прихода уложен у спорт треба мање опорезовати, и то сразмерно друштвеном значају спорта у који се улаже. Највише или потпуно треба ослободити од пореза улагања у базичне спортове, а најмање улагања у комерцијалне спортове. Део прихода од игара на срећу мора се уложити у спорт.
Део стредстава од такси на дуванске производе, алкохолна пића и бензин треба уложити у унапређење базичних спортова попут атлетике, гимнастике или пливања, у финансирање некомерцијалних спортова, као и за стипендирање спортиста савезног и интернационалног разреда.
Спортистима међународног разреда мора се омогућити да стекну бенефицирани радни стаж, а спортистима савезног разреда и члановима националне репрезентације нормално стицање радног стажа. Почетак радног стажа треба рачунати од тренутка када спортиста наврши шеснаест година.
Спортисти међународног и савезног разреда треба да имају државну месечну стипендију.
Спортистима међународног и савезног разреда треба омогућити да војску служе у спортским четама или у местима становања како би могли несметано да тренирају.
Залажемо се за ограничену приватизацију спортских објеката, и то тако што би објекти који су неопходни за даљи развој спорта, као и јединствени објекти у својој групи, остали у власништву клубова који их користе.
Комерцијална употреба спортских центара који су власништво општина, градова или републике мора бити регулисана законом, при чему би спортски клубови и врхунски спортисти имали предност у одређивању термина коришћења.
Залажемо се да Савез спортова буде реформисан и постане интересна организација.
Наш циљ је да сачувамо здраву природу и створимо услове за еколошки одржив, а не само конкурентан привредни развој. Цовек није господар природе, већ њен интегрални део, и своју жељу за привредним напретком мора држати у границама које намеће природа.
Залажемо се за домаћинско управљање природним ресурсима и њихово разумно коришћење у садашњости како би их наши потомци могли користити и у будућности.
Међународна изолација, материјална и духовна беда у којој се наша земља деценијама налазила, довели су до тога да проблеми заштите животног окружења буду потпуно запостављени.
Натовска агресија на нашу земљу драстично је погоршала квалитет животног окружења, а негативни ефекти по здравље становништва испољаваће се још деценијама. Највећи део штета нанетих бомбардовањем јесте ненадокнадив.
За решавање нагомиланих проблема у домену заштите животног окружења неопходна је радикална промена друштвене и политичке климе, систематичан приступ и поступност. Дотрајала индустријска опрема и "прљаве" технологије морају се постепено заменити савременим, еколошки прихватљивијим технологијама.
Наше законодавство у еколошкој сфери треба ускладити са тренутним материјалним и техничким могућностима, а затим га постепено пооштравати, сразмерно привредном и друштвеном опоравку земље. Усклађивање закона са европским и светским нормама наш је крајњи циљ.
За спроводење еколошке политике неопходно је основати агенцију или министарство које би се аутономно и с ауторитетом бавило питањима заштите животног окружења на свим нивоима одлучивања.
Залажемо се за трајну забрану изградње нуклеарних централа на читавом нашем државном простору и у том смислу сарађиваћемо са суседним земљама. Увоз свих отпадних материјала у нашу земљу мора бити забрањен.
Комуналним и индустријским чврстим отпадом треба управљати у оквиру савременог и интегрисаног система који подразумева примарну и секундарну рециклажу употребљивих компоненти.
Циљ нам је да уведемо интегралне и интердисциплинарне мере контроле загађености животне околине. Информације којима располажу установе одговорне за контролу загађености биће доступне јавности.
Настојаћемо да у свести грађана развијамо осећај за очување и заштиту животне средине помоћу програма на свим нивоима образовања, почевши од увођења обавезног еколошког васпитања у школске програме, просвећивањем становништва посредством средстава јавног информисања, као и строгим деловањем инспекцијских и комуналних служби.
Финансирање постепеног решавања нагомиланих проблема обезбедићемо одговарајућом пореском и царинском политиком; давањем концесија страним и домаћим инвеститорима у појединим областима заштите окружења, као што су рециклажа секундарних сировина или поступање са опасним отпадом; уградњом трошкова заштите животне средине у цену индустријских производа и комуналних услуга; средствима добијеним од међународних финансијских организација на име подршке процесу транзиције и ублажавања последица натовске агресије; наменским издвајањем из буџета средстава исључиво за заштиту животног окружења и другим системским решењима.
Креираћемо дугорочну политику заштите животне средине, уз укључивање суседних држава и планску сарадњу са њима.
Земљишну политику, просторно и урбанистичко планирање, архитектонско пројектовање и изградњу, као и пратећа законодавства, планираћемо с циљем да омогуће суштински преображај, јачање и развој националне привреде у условима коренитих промена у друштву.
Залажемо се да концепт урбанизације и земљишне политике наше земље буду у функцији обнове и учвршћивања демократског друштва, у чему ће највећи значај имати приватно власништво, тржишна привреда и владавина права.
Будући да смо се определели да приватни сектор буде основни покретач нашег привредног развоја, залажемо се да се приватна иницијатива укључи и у просторно и урбанистичко планирање, уз равноправно учешће државе која ће давати концесије, доносити законске норме и стандарде, те водити рачуна о социјалној правди и стабилности.
Уређењем простора желимо да унапредимо привредне делатности и повећамо запосленост, али и да подстакнемо привредну и друштвену кохезију. Просторним планирањем настојаћемо да побољшамо квалитет живота и здравље нашег становништва, и омогућимо му избор и разноврстност.
Флексибилнијим процесом одлучивања, уз већу подршку државе локалним заједницима, очуваћемо националну баштину и идентитет, заштитити необновљиве природне ресурсе, штедети енергију и примењивати чисте технологије.
Са монофункционалних треба прећи на мултифункционалне зоне развоја. Садржај и деловање стручног рада урбаниста и планера, архитеката и инжењера треба да воде комплетној, уравнотеженој и стваралачкој синтези.
Регионални развој и усмерена урбанизација модели су којима ћемо осигурати равномеран развој наших крајева и избећи концентрацију свих институција од националног значаја на пренаглашеној економској осовини Нови Сад – Београд – Ниш. С процентом удаљавања од ове осовине мора расти и проценат државне помоћи, како би се наше становништво мотивисало да остане да живи на тим просторима.
Оживљавање и уређење села неопходан је и императиван процес, не само из економских разлога већ и због очувања територије наше државе.
Грађевинско земљиште и некретнине јесу развојни ресурс од суштинског значаја за локалну заједницу и државу. Конфискацијом, национализацијом и некритичком експропријацијом грађевинско земљиште прешло је у државну својину, што је веома уназадило нашу урбоекономију.
Залажемо се за хитно покретање процеса реституције (враћања у претходно стање) и афирмацију приватног власништва путем денационализације, реекспропријације и комплетне реституције.
Борићемо се за оснивање државних, мешовитих и приватних компанија за некретнине и уређење земљишта, реконструкцију нерационалних делова града и подстицање предузетништва.
Давањем већег значаја инвеститорима као што су пензиони фондови, осигуравајућа друштва, задужбине, легати и слично обезбедићемо сигурност улога грађана, али и повећати укупну маса средстава за уређење грађевинског земљишта.
Цена комуналних услуга у свим инфраструктурним областима мора бити у функцији потрошње крајњег корисника. Приходе од пореских инструмената, захватања ренте и увећања вредности земљишта усмераваћемо на локалну самоуправу.
Политичка, планерска и градитељска функција локалне самоуправе биће обједињена у оквиру јавних предузећа за планирање, дирекције за изградњу и комуналних предузећа.
Нови законски и подзаконски акти и остала пратећа правна документа неопохдни су за нашу нову концепцију развоја, урбанизације и земљишне политике.
Нова законска решења треба да доведу до промене власничких односа и надлежности државних органа у области управљања ресурсима, као и до увођења економских критеријума за одлучивање.
Приликом доношења системских мера за санацију постојећег стања и даљи развој урбанистичког планирања и газдовања грађевинским земљиштем користићемо европска искуства и стандарде.
План општег просторног уређења, програме урбанизације и земљишну политику дефинисаћемо као резултат отворених преговора са свим грађанима зарад остваривања њихове добробити и потреба.
Српској православној цркви припада значајна улога у националном васпитању и духовној обнови српског народа. Зато она треба да заузме своје место у српском друштву које је имала током историје, пре него што је потиснута комунистичком владавином.
Остале верске заједнице имају једнако право на испољавање и неговање своје традиције и духовности.
Због изузетног значаја који СПЦ има за очување и развијање националне и државне свести код српског народа, потребно је доношење закона којим би се уредили положај, права и обавезе СПЦ, као и њен однос са државом.
Такође треба донети посебан закон о осталим верским заједницама, којим би се уредили њихов положај, права и обавезе.
Неопходно је вратити сву одузету имовину СПЦ и другим верским заједницама, те законом одредити посебан статус ове имовине. У школама треба увести верско образовање. Тек након тога СПЦ ће моћи да обавља своје задатке од општег интереса за читав народ.
Залажемо се за враћање и успостављање метоха манастира Хиландар у свим местима где су раније постојали.
Демократска странка Србије неговаће односе са СПЦ и другим верским заједницама, радити на духовном уздизању и усавршавању чланова и симпатизера странке и српског народа. Радићемо на припреми закона и других подзаконских аката којима се побољшава положај СПЦ и других верских заједница. Организоваћемо активности чији је циљ помагање и олакшавање рада СПЦ и других верских заједница.
Политичка начела/ Национална политика/ Спољна политика/ Људска права/ Eкономска политика/ Пољопривреда/Шумарство/ Рударство и енергетика / Водопривреда /Социјална политика/ Здравствена политика/ Просвета и наука/ Култура/ Спорт/ Заштита животне средине/ Урбанизам/ Црква и држава /
ПРЕПОРУЧУЈЕМО:
©
2004. ДСС, Будимир Стефановић и други
појединачни носиоци ауторских права.