Budimir Stefanovic, DSS Krupanj, Radjevina

Гостовање председничког кандидата Демократске странке Србије из Крупња, Будимира Стефановића, на локалном радију 10. септембра 2004.

Ово су преломни избори јер се тичу искључиво Рађевине

• Уљуђивање Рађевине и њене инфраструктуре • Деблокада ресурса • Зашто будзашто давати своју сировину? • Где ће се рађати Рађевци? • Улога младих стручњака и Рађеваца ван Рађевине. • Судбински значај ових избора за Рађевину • Нова воља и нова нада •

Користим прилику да поздравим све ваше слушаоце, све Рађевце, како у Рађевини тако и до свих оних граница до којих се овај ваш радио — који нам је једина прилика да се обратимо нашим Рађевцима — чује. Немамо, на жалост, телевизију, тако да захваљујући овом радију можемо да се чујемо и шире од Рађевине.

Ја сам Будимир Стефановић, адвокат из Крупња, рођен 1959 године у Крупњу — морам да нагласим у породилишту у Крупњу. Основну школу сам завршио у Костајнику, гимназију у Лозници, правни факултет у Новом Саду, након чега сам се запослио у Крупњу. Моје прво запослење било је у Крупњу, у Општинском суду, где сам радио 10 година.

Са места председника суда 1993.године отишао сам у адвокатуру са седиштем у Крупњу, и сада се бавим адвокатуром.

Рађевину добро познајем. Добро познајем Рађевце, гледао сам их и гледам их са више аспеката и видео сам да Рађевини заиста треба помоћи, да Рађевина — на жалост — одумире.

1961.године, просек старости становништва било је 20 година, а по попису из 2001. године просечна старост становника у Рађевини је преко 50 година.

Рађеваца по попису из 2001. године је једва преко 20.000, бирача је 16.000.Ти подаци указују на проблем да младост, знање, богатство — а нема већег богатства од човека — напушта Рађевину. Из тог разлога и да би се нешто урадило по том питању ја сам се кандидовао за председника општине Крупањ, а мој предлагач за ову кандидатуру је Демократска странка Србије – др Војислав Коштуница.

Оно што ја планирам, шта могу и хоћу да урадим за наредне четири године је следеће:

На првом месту је инфраструктура. Ту подразумевам путну мрежу у Рађевини која је, најблаже речено, катастрофална. Какви су путеви до саме Рађевине свима је добро познато, али нешто што је још алармантније је да су путеви у самој Рађевини у још горем стању.

Мој план заснива се на томе да пут буде до сваке куће. За годину дана сам у стању да сва путна мрежа у Рађевини буде раскресана, након тога проширена, одводњена па тек онда да се ради насипање или крпљење пута.

Реконструкција нисконапонске мреже и вода су проблем у Рађевини, иако је Бог дао да воде има. Водоснабдевање Крупња је проблематично, као и Завлаке, Беле Цркве и по осталим насељима. Истина, Рађевци су се по селима снашли, постоје водоводи, али има и ту проблема који се морају регулисати.

Уређење речних корита, санација поплава, канализације у граду, организовано сакупљање, одвожење и рециклажа отпада, телефони, превоз ученика и становника у локалу јесу проблеми којима ја желим да се бавим из простог разлога што су то насушне потребе Рађеваца.

Када се ти проблеми реше остварује се један нови простор, један нови замах да се искористи за сеоски туризам, за сва та природна богатства и плодове које је природа дала или које сами Рађевци створе. Морам посебно да нагласим да у задње време Рађевина живи захваљујући селу: људима који се баве производњом профитабилних производа, превасходно мислим на малину, кромпир... Да није природног богатства дрвета, у Рађевини би се тешко живело.

Видимо да је привреда у заиста веома тешком стању, али шири проблем којим ја желим и могу да се бавим је чињеница да из Рађевине оде све, у Рађевини ништа не остаје.

Постављени смо у такву позицију да треба да идемо и молимо за своје, оно што је Бог дао Рађевини. Оно што Рађевци створе и направе хоћу да остане у Рађевини, да њима служи за њихов лакши живот.

Услови живљења у Рађевини су веома тешки, без обзира што Рађевци много раде. Али проблем је што сировина која постоји и која је створена у Рађевини јесте најјефтинија на тржишту. Малина у стању у каквом се из Рађевине дистрибуира је најјефтинија. Шљива такође. Види се да Рађевини требају прерађивачки капацитети, који следе након хладњача. То је неопходно и то је нужно.

Не могу да се помирим да су предузећа у Рађевини у корову. Не могу да се помирим да стечаји тих предузећа трају вечно, да приватизација траје из неразумљивих разлога страшно дуго, да сва природна богатства из Рађевине одоше а да у Рађевини ништа не остаде.

Рађевина лагано изумире. Ја нећу то да дозволим. Зато сам се и кандидовао, јер желим да помогнем. А могу, знам и хоћу. Знам и да то Рађевци могу и хоће; све ово што ја причам су они рекли и то сам видео.

Кажем и да тамо где лежи проблем — ту лежи и решење.

Ја бих био смешан када бих отишао у село и рекао људима шта им треба. Не! Они мени кажу шта треба, кажу и како то урадити. Зар је то тешко? Само треба неко то да организује и да натера сваког да ради свој посао.

Ја сам на почетку нагласио посебно где сам рођен. Проблем који видим, а са којим не могу да се помирим и хоћу да тражим решење јесте да сам ја рођен 1959. године у крупањском породилишту, а моја деца су рођена у Лозници.

Рађевци се више не рађају. Ја с тим не могу да се помирим, а да се ништа не учини. Ми смо од дома за рађање направили дом за умирање. Старачки дом, неко ће рећи, па добро... Није добро. Добро је да и у ту сврху та зграда служи, а не да буде руинирана, као што сам обилазећи Рађевину видео доста руинираних зграда. Дакле, неко је имао знања, снаге, моћи, визије да то направи, а сада то да пропадне...

Не могу да се помирим да се више Рађевци не рађају у Рађевини, тиме сами себи сечемо грану на којој живимо и од које живимо. Кажем, зашто „Дом Здравља — Крупањ", зашто не буде „Медицински центар — Крупањ"?

Али да би тога било, мора бити и људи у Рађевини. Како те људе у Рађевини задржати? То је прича што сам мало пре рекао: прво урадити инфраструктурну мрежу. Ја још једном морам да се осврнем да заиста много објеката у Рађевини сада не служи својој намени.

Обилазећи Рађевину видео сам на Шареној Букви у каквом је стању зграда, на Мачковом Камену такође. Жао ми их је и гледам да не пропадну, као и оне зграде које су још у функцији, а које нам стоје. Мислим на историјски комплекс на Столицама, Белој Цркви... Све то мора да се приведе сврси, да служи и да користи.

Постоји хиљаду и један пројекат. Има људи са идејама, жељама, вољом. Само им треба омогућити да се објекти користе и служе. Они јесу направљени за неку другу намену, али времена се мењају. То треба користити у намену која је сада најинтересантнија и најпотребнија.

Бирачима Рађевине желим да поручим да изађу на изборе.

Ово су избори који се тичу искључиво Рађевине. Сада се не бира посланик. Не бира се председник Републике.

Сада се бирају одборници и сада се бира председник Општине Крупањ.

По новим закону о локалној самоуправи овлашћења председника Општине Крупањ су знатно већа од овлашћења председника Скупштине Општине Крупањ.

Својим бирачима и свим Рађевцима поручујем: ја сам чувар њихових гласова. Ја хоћу да те гласове који буду мени поверени сачувам за њих, бираче, не за себе.

Дајући тај глас мени, то остаје њихов глас који ће сваког момента и све четири године остати њихов.

Због тога сматрам да су ови избори веома важни за Рађевину и да Рађевци треба да изађу на изборе. Заокруживањем на гласачком листићу дају свој допринос за преображај Рађевине.

Рађевини једино Рађевци могу помоћи. Рађевци који живе у Рађевини али и Рађевци који су разасути свуда...

Рађевци који су отишли из Рађевине много могу помоћи Рађевини, њихово срце куца за Рађевину. Они су везани за свој завичај, имају жељу, вољу и моћ да помогну Рађевини и људима који су у њој остали... А не да школујући се неко оде и нема никакву намеру да се врати у Рађевину, јер ту не види своју перспективу.

Желим да отворим простор за све те младе, школоване кадрове, да своју будућност виде у Рађевини. Да своју креацију, знање и умеће подаре Рађевини, и ту нађу себе и простор за доказивање... јер Рађевини је то неопходно.

ЗБОГ ТОГА, РАЂЕВИНО, ИЗАЂИ И ИЗАБЕРИ.

ОДБОРНИЧКА ЛИСТА ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ СРБИЈЕ
др ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА
редни број 5

НА ПРЕДСЕДНИЧКОМ ЛИСТИЋУ КАНДИДАТ
БУДИМИР СТЕФАНОВИЋ
ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СРБИЈЕ
редни број 6

[Београд, 5. септембар 2004: Конвенција ДСС и представљање њених председничких кандидата из свих градова Србије.
Све фотографије © 2004, Милинко Стефановић]

ПРЕПОРУЧУЈЕМО:

www.dss.org.yu

Програм ДСС

www.svecovek.org.yu
Црквени живот у Шабачко Ваљевској епархији

Цркве Крупња